Zarada zaposlenih, ili plata zaposlenih podrazumeva primanja koja fizička lica ostvaruju kod poslodavca po osnovu toga što su sa poslodavcem potpisala ugovor o radu. Dakle zarada, to jest njeni elementi definisani su u ugovoru o radu. Pored same zarade koju smo upravo definisali postoje i druga primanja koja se izjednačavaju sa zaradom – koja imaju karakter zarade (kao što je topli obrok koji predstavlja naknadu zaposlenom za ishranu u toku rada, regres za godišnji odmor, vrednost zakupnine stana koji je poslodavac stavio na raspolaganje zaposlenom, vrednost službenog automobila koji je poslodavac dao zaposlenom na korišćenje u privatne svrhe, lična zarada preduzetnika isl.). Zarada zaposlenih i druga primanja koja se izjednačavaju sa zaradom imaju jednu zajedničku osobinu, a to je što se na sve njih plaćaji iste dažbine – porez na zarade, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje, doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenost). Postoje i brojna druga primanja zaposlenih koja ne predstavljaju zaradu – nemaju karakter zarade, niti se sa njom izjednačavaju (kao što su primanja direktora koji nije zasnovao radni odnos u društvu je sa društvom potpisao ugovor o međusobnim pravima i obavezama, primanja po osnovu dopunskog rada, dnevnice za službena putovanja u zemlji i inostranstvu, jubilarne nagrade, otpremnine isl.). Na pomenuta primanja koja nemaju karakter zarade, niti se sa zaradom izjednačavaju ne plaćaju se iste (već ranije navedene) dažbine koje se plaćaju na zarade, odnosno na primanja koja se izjednačavaju sa zaradom. Zarada zaposlenog predstavlja osnovicu za obračun poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i nju (zaradu zaposlenog) čine sledeći elementi :
- Osnovna zarada – deo zarade koji zaposleni ostvaruje po osnovu toga što zaposleni provodi određeno vreme na radu i za to vreme obavlja određeni rad
- Zarada za radni učinak – deo zarade koji zaposleni ostvaruje po osnovu postignutog radnog učinka (norme)
- Zarada po osnovu posebnog doprinosa uspehu poslodavca – bonusi, nagrade, stimulacije isl.
- Uvećana zarada – ukoliko zaposleni radi na dan državnog, ili verskog praznika koji je zvanično neradni dan, ukoliko radi noću, ili prekovremeno zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Ukoliko radi na dan praznika koji je zvanično neradni dan ima pravo na uvećanje zarade u iznosu od 110 % od osnovne zarade, ukoliko radi noću, ili prekovremeno, ima pravo na uvećanje zarade u iznosu od 26 % od osnovne zarade. Za svaku punu godinu radnog staža koju zaposleni ostvari (kod poslodavca kod kojeg je trenutno zaposlen) zaposleni ma pravo na uvećanje zarada u iznosu od 0,4 % od osnovne zarade.
- Naknade troškova koje se izjednačavaju sa zaradom
- Topli obrok – naknada za ishranu u toku rada
- Regres za godišnji odmor
- Druga primanja koja se mogu ugovoriti ugovorom o radu – ugovorom o radu mogu se ugovoriti razna druga primanja
Kada se sva upravo navedena primanja koja je zaposleni ostvario u toku meseca saberu dobija se ukupna mesečna zarada zaposlenog.
ZARADA ZAPOSLENIH KAO OSNOVICA ZA OBRAČUN I PLAĆANJE POREZA NA ZARADE I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE :
Zarada zaposlenih je primanje koje ostvaruju lica koja su zasnovala radni osnos kod poslodavca tako što su sa poslodavcem potpisala ugovor o radu. Takvo lice mora od strane poslodavca biti prijavljeno na evidenciju PIO fonda i na zaradu, naknadu zarade, kao i na primanja koja se izjednačavaju sa zaradom takvog lica moraju se plaćati sledeće dažbine :
- Porez na zaradu. Osnovicu za porez na zarade čini ukupna mesečna (bruto) zarada zaposlenog umanjena za pripadajići neoporezivi iznos zarade. Stopa poreza na zarade je 10 % od osnovice.
- Doprinos za PIO (poresko-invalidsko osiguranje) na zaradu na teret zaposlenog. Osnovicu za doprinos za PIO na teret zaposlenog čini ukupna mesečna (bruto) zarada zaposlenog ukoliko je niža od najviše i viša od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa. Stopa doprinosa za PIO na teret na teret zaposlenog je 14 % od osnovice .
- Doprinos za zdravstveno osiguranje na zaradu na teret zaposlenog. Osnovicu za doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog čini ukupna mesečna (bruto) zarada zaposlenog ukoliko je niža od najviše i viša od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa. Stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog je 5,15 % od osnovice .
- Doprinos za nezaposlenost na zaradu na teret zaposlenog. Osnovicu za doprinos za nezaposlenost na teret zaposlenog čini ukupna mesečna (bruto) zarada zaposlenog ukoliko je niža od najviše i viša od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa. Stopa doprinosa za nezaposlenost na zaradu na teret zaposlenog je 0,75 % od osnovice .
- Doprinos za PIO na zaradu na teret poslodavca. Osnovicu za doprinos za PIO na teret poslodavca čini ukupna mesečna (bruto) zarada zaposlenog ukoliko je niža od najviše i viša od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa. Stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca je 12 % od osnovice .
- Doprinos za zdravstveno osiguranje na zaradu na teret poslodavca. Osnovicu za doprinos za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca čini ukupna mesečna (bruto) zarada zaposlenog ukoliko je niža od najviše i viša od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa. Stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca je 5,15 % od osnovice.
- Doprinos za nezaposlenost na zaradu na teret poslodavca. Osnovicu za doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca čini ukupna mesečna (bruto) zarada zaposlenog ukoliko je niža od najviše i viša od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa. Stopa doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca je 0,75 % od osnovice .
Dakle od ukupne mesečne zarade zaposlenog koja je firmirana od ranije navedenih elemenata 29,90% ide državi kroz navedene dažbine koje moraju da se plate iz zarade, a 70,10% ostaje zaposlenom da mu se isplati u vidu neto zarade.
Formiranje zarade zaposlenih i dažbine koje se iz zarade plaćaju – prilikom obračuna poreza i doprinosa po osnovu zarade zaposlenih, potrebno je posebno voditi računa o dve stvari:
- zarada može biti iskazana u neto iznosu (to je iznos zarade koji je preostao nakon što su plaćeni porez i doprinosi) i u bruto iznosu (to je iznos zarade pre plaćanja poreza i doprinosa). Obračun poreza i doprinosa koje treba platiti može se vršiti isključivo na osnovu bruto iznosa zarade. Zato ako je zarada u ugovoru o radu iskazana u neto iznosu, prvo se mora preračunati u bruto iznos, a tek zatim se može pristupiti obračunu poreza i doprinosa.
- da li je ukupna mesečna bruto zarada koja čini osnovicu za obračun poreza i doprinosa niža od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa, viša od najviše zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa, ili se nalazi između iznosa najniže i najviše zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa. Ukoliko je ukupna mesečna bruto zarada koja čini osnovicu za obračun poreza i doprinosa niža od najniže zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa, kao osnovica za obračun doprinosa koristi se najniža zakonom propisana osnovica za obračun doprinosa koja iznosi 35% od prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji. Ukoliko je ukupna mesečna bruto zarada koja čini osnovicu za obračun poreza i doprinosa viša od najviše zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa, tada se kao osnovica za obračun doprinosa koristi najviša zakonom propisana osnovica doprinosa. Ukoliko se iznos ukupne mesečne bruto zarade zaposlenog nalazi između iznosa najniže i najviše zakonom propisane osnovice za obračun doprinosa, tada se kao osnovica za obračun doprinosa uzima faktički iznos zarade.
Na narednoj slici prikazujemo strukturu zarade – elemente iz kojih zarada nastaje, kao i raspored fornirane zarade na iznose koji iz nje moraju da se plate :
Zarada
PRAKTIČAN PRIMER OBRAČUNA ZARADE :
Da biste videli praktičan primer obračuna zarade kliknite na sledeći link : Praktičan primer obračuna zarade
autor teksta : mast. ekon. Zoltan Seleši
Za sva pitanja možete nas kontaktirati na e-mail poslovanje.knjigovodstvo@gmail.com , ili putem telefona 011 697 32 03 , 069 168 28 76 i 064 168 28 76 .
Na kraju dajemo nekoliko linkova korisnih za tematiku zarada :
Poreska uprava – portal E porezi , PIO fond , Republički fond zdravstvenog osiguranja