Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo
Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo
Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo : Početni korak u radu svakog preduzeća je njegovo osnivanje. Prilikom osnivanja često se postavlja pitanje koju pravnu formu dati novom preduzeću – dilema : biti preduzetnik ili privredno drustvo. Pitanje se na prvom mestu javlja u vezi toga da li osnovati preduzeće u formi preduzetničke firme, ili privrednog društva. Sve firme u Srbiji mogu da se podele u dve velike grupe. To su preduzetničke firme i privredna društva.
Pravne forme preduzeća – Preduzetnička firma je firma koja je prilikom osnivanja dobila pravnu formu preduzetnika. Privredno društvo je firma koja je prilikom osnivanja osnovana u jednoj od četiri postojeće pravne forme privrednih društava u Srbiji. Dakle u Srbiji se privredna društva mogu osnovati u sledećim pravnim formama : ortačko društvo (OD), društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), komanditno društvo (KD) i akcionarsko društvo (AD). U daljem tekstu povučićemo poređenje po najznačajnijim kriterijumima između preduzetničkih firmi i privrednih društava i reći ćemo koje su prednosti a koji su nedostaci svake od ove dve grupe preduzeća kako bismo vam pomodli u razrešenju dileme : biti preduzetnik ili privredno drustvo .
| KRITERIJUM | PREDUZETNIK | PRIVREDNO DRUŠTVO |
| IMOVINSKA SIGURNOST | Preduzetnička firma predstavlja fizičko (a ne pravno) lice i vezuje se za ime i ličnost svog osnivača. Zbog toga se imovina koju preduzetnik unese u svoje preduzeće ne odvaja od lične imovine preduzetnika, pa tako za dugove koje napravi njegova firma preduzetnik odgovara svom svojom imovinom (pored imovine koju je uneo u firmu odgovara i ličnom imovinom – kućom, stanom, vikendicom, automobilom, nameštajem…). | Vlasnici (osnivači) privrednog društva za dugove svog društva odgovaraju samo onom imovinom koju su pravno uneli u društvo (osim u slučaju ortačkog društva gde vlasnici društva – ortaci za dugove društva odgovaraju solidarno svojom celokupnom imovinom). Dakle, osim u slučaju ortačkog društva, imovina vlasnika ostalih formi privrednih društava je sigurna (osim u slučaju takozvanog „probijanja pravne ličnosti“ kada odgovaraju i ličnom imovinom). To je zbog toga što se imovina društva u pravnom smislu jasno odvaja od imovine njegovih osnivača. |
| RASPOLAGANJE SA NETO DOBITI | Preduzetnik svakog meseca plaća porez i dopinose, a nakon što iste plati može slobodno da podigne svoju neto dobit. Dakle preduzetnik neto dobit podiže na mesečnom nivou, bez ikakvih dodatnih procedura. | Osnivači privrednih društava svoju neto dobit mogu da podignu samo jednom (ili u najboljem slučaju samo nekoliko puta godišnje) uz veoma složenu proceduru (potrebna je sednica skupštine društva na kojoj se donosi odluka o raspodeli neto dobiti, zapisnik sa skupštine koji mora da potpiše direktor ).. |
| STOPA POREZA NA DOBIT | Stopa poreza na dobit preduzetnika (koji se naziva porez na prihode od samostalne delatnosti) iznosi 10%. | Stopa poreza na dobit privrednih društava (koji se naziva porez na dobit pravnih lica) iznosi 15%. |
| PROCES OSNIVANJA PREDUZEĆA | Proces osnivanja preduzetnika je kraći, jednostavniji i jeftiniji od procesa osnivanja privrednog društva. Prilikom osnivanja preduzetnika ne mora da se izradi osnivački akt, čija izrada dosta košta, a i takse za osnivanje preduzetnika su znatno niže. | Proces osnivanja privrednog društva je duži, složeniji i komplikovaniji od procesa osnivanja preduzetnika. Prilikom osnivanja privrednog društva mora da se izradi osnivački akt, čija izrada dosta košta, a i takse za osnivanje privrednog društva su znatno više. |
| KAZNE ZA PREKRŠAJE | Kazne za iste privredne prekršaje su za preduzetnika dva, pa I vise puta niže nego za privredna društva | Kazne za iste prekršaje za privredna društva su dva, pa i više puta više nego za preduzetnike. |
| TAKSE I NAKNADE | Takse I naknade su za preduzetnika često značajno niže nego što su za privredna društva (na primer naknada za osnivanje preduzetnika je dva puta niža nego za osnivanje privrednog društva). | Takse I naknade su za privredno društvo su često značajno više nego što su za preduzetnika (na primer naknada za osnivanje privrednog društva je dva puta viša nego za osnivanje preduzetnika). |
| PROSTO I DVOJNO KNJIGOVODSTVO | Preduzetnik može da vodi dvojno, ali i prosto knjigovodstvo koje je jednostavnije i jeftinije za vođenje od dvojnog. | Privredno društvo mora da vodi isključivo dvojno knjigovodstvo. |
| MOGUĆNOST PAUŠALNOG OPOREZIVANJA | Preduzetnici mogu biti pausalci, odnosno mogu plaćati porez I doprinose paušalno u iznosu koji odredi nadležni poreski organ, ukoliko imaju godišnji promet manji od tri miliona dinara, ako nisu u sistemu PDV, i ako se ne bave trgovinom, uostiteljstvom I prometom nekretninama. Ali prilikom donošenja odluke o podnošenju zahteva za paušalno oporezivanje treba imati u vidu činjenicu da su prilikom paušalnog oporezivanja porez I doprinosi koji se plaćaju veoma često veći (čak značajno veći) od poreza I doprinosa koji se plaćaju u slučaju vođenja poslovnih knjiga !!! | Privredno drustvo nema prava da placa porez pausalno. Mora da void poslovne knjige. |
| MOGUĆNOST PRIVREMENOG PREKIDA VRŠENJA DELATNOSTI | Preduzetnik ima mogućnost da privremeno prekine vršenje delatnosti (da zamrzne firmu) do godinu dana. Za vreme privremenog prekida vrsenja delatnosti preduzetnik ima pravo da I dalje uplacuje doprinos za zdravstveno osiguranje, kako bi bio zdravstveno osiguran. | Privredno društvo nema pravo na privremeni prekid vršenja delatnosti. |
| INTERNA REGULATIVA | Interna regulative preduzetnika je značajno manje obimna, jednostavnija I jeftinija za izradu od interne regulative privrednog društva. | Interna regulativa koju mora da poseduje privredno društvo značajno je obimnija I složenija od interne regulative preduzetnika. Pisanje obimne obavezne interne regulative privrednog društva može biti veoma skupo. |
| PRAVILA VOĐENJA POSLOVNIH KNJIGA | U pogledu pravila vođenja poslovnih knjiga preduzetnik se uvek smatra mikro pravnim licem I poslovne knjige vodi po najjednostavnijem mogućem sistemu – po pravilniku o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije I obelodanjivanja pozicija u finansijskim izveštajima mikro pravnih lica. | Privredna društva pored toga što mogu biti mikro pravna lica, mogu biti I mala, srednja I velika pravna lica I u tom slučaju moraju primenljivati računovodstvene standarde, što vođenje njihovih poslovnih knjiga čini dosta složenijim (I skupljim). |
| ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA | Organizaciona struktura preduzetničke firme svodi na jednu osobu – preduzetnika. Nema direktora, nema skupštine, nema nadzornog odbora, nema skupštinskih sednica, subpotpisnika isl. | Organizaciona struktura privrednog društva značajno je složenija nego organizaciona struktura preduzetnika. Kod privrednog društva moraju postojati skupština društva I najmanje jedan direktor, a direktora može biti I vise. Pritom direktori mogu biti I subpotpisnici, što znači da svaku odluku moraju potpisati svi direktori društva. Kod privrednog društva može postojati I nadzorni odbor. |
| VLASNIČKA STRUKTURA PREDUZEĆA | Vlasnik, odnosno osnivac preduzetnicke firme moze da bude samo jedno fizicko lice (jedna osoba). Dakle preduzetnicka firma moze imati samo jednog vlasnika (odnosno osnivača) – preduzetnika. Treba naglasiti I to da jedno fizicko lice – jedna osoba moze u isto vreme da bude osnivač I vlasnik samo jedne preduzetnicke firme. Dakle ista osoba ne može u isto vreme da bude osnivač dve ili vise preduzetničkih firmi. | Privredno drustvo moze da ima veci broj vlasnika, to jest osnivača. Vlasnici, ili osnivaci privrednog drustva mogu biti fizicka lica – osobe, ali I privredna drustva – pravna lica. Dakle vlasnici jednog privrednog drustva mogu biti fizicka lica – određen broj osoba I odredjen broj pravnih lica – privrednih društava. Jedna osoba može u isto vreme da bude osnivač većeg broja privrednih društava. |
Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo – pravna forma i ugled (imidž -„Poslovna težina preduzeća“) – Prilikom izbora pravne forme novog preduzeća koje se osniva, često se javlja mišljenje da preduzeće koje ima pravnu formu privrednog društva ima veći ugled, bolji imidž, odnosno veću „poslovnu težinu“, od preduzeća koje ima pravnu formu preduzetničkr firme. Pomenuto mišljenje je uglavnom zabluda. Prilikom donošenja odluke da li će sa nekim privrednim društvom započeti poslovnu saradnju, ili ne, i u kojoj meri to učiniti, ozbiljni privredni subjekti kao kriterijum na prvom mestu uzimaju iznos sopstvenog kapitala tog preduzeća. Ako je taj iznos veoma mali, pomenuto društvo neće imati respektabilnu „poslovnu težinu“, ništa veću od preduzetničke firme. Iznos sopstvenog kapitala privrednog društva može iznositi i samo 100 dinara, koliko na ime osnivačkog kapitala obavezno mora da se uplati prilikom osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću.
Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo – pravna forma i sistem PDV – Takođe jedna od čestih zabluda je da svako preduzeće koje je osnovano u formi privrednog društva po automatizmu moda da bude u sistemu PDV, a da za preduzetnike važi pravilo da u sistem PDV moraju da uđu tek onda kada im ukupan promet u prethodnih 12 meseci pređe iznos od 8.000.000 dinara. To apsolutno nije tačno. Obaveza ulaska u sistem PDV uopšte ne zavisi od pravne forme preduzeća i pravila su po tom pitanju potpuno ista i za preduzetničke firme i za privredna društva. I preduzetničke firme i privredna društva u sistem PDV po sili zakona moraju da uđu tek onda kada im ukupan promet u prethodnih 12 meseci pređe iznos od 8.000.000 dinara.
Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo – specifične delatnosti i pravna forma – Treba pomenuti i to da se određena preduzeća koja se bave određenim specifičnim delatnostima (kao što je na primer dalatnost zaštite na radu) mogu osnivati isključivo u formi privrednih društava.
Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo – Prirodan razvojni put preduzeća – Ukoliko samo jedno fizičko lice – jedna osoba osniva firmu, najprirodniji najlogičniji put je osnivanje preduzetničke firme, to jest da u početku dok je preduzeće malo i ne mogu da se pojave visoki iznosi dugova (koji bi ugrozili imovinu osnivača) ima pravnu formu preduzetničke firme, a da se kasnije kada se posao razvije i kada rizici od visokih iznosa dugova postanu značajni firma transformiše u privredno društvo. Ako će novoosnovana firma imati veći broj vlasnika, ili ima specifičnu šifru delatnosti koja se može dodeliti samo privrednom društvu, tada se ona ne može osnovati u formi preduzetničke firme, već se odmah mora osnovati u formi privrednog društva.
autor teksta : mast. ekon. Zoltan Seleši
KONTAKT
Otvaranje firme-preduzetnik ili privredno drustvo : Kvalitetno, povoljno i u kratkim rokovima(od svega nekoliko dana) vršimo osnivanje firmi na teritoriji cele Srbije. Ukoliko ste zainteresovani za naše usluge, ili ukoliko imate dodatnih pitanja, ili nedoumica oko dileme : biti preduzetnil ili privredno drustvo , možete nas kontaktirati popunjavanjem kontakt forme date u nastavku, zatim putem e-mail-a klikom na sledeci e-mail poslovanje.knjigovodstvo@gmail.com , ili putem telefona 011 697 32 03 , 069 168 28 76 i 064 168 28 76 . Ukolikoodlučite da nas kontaktirate popunjavanjem kontakt forme popunite polja kontakt forme i kliknite na dugme Submit.
Linkovi korisni za poslovanje :
Poreska uprava, PIO fond, Republicki zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna sluzba za zaposljavanje