Osnivanje preduzeca-pravne forme privrednih drustava
Osnivanje preduzeca-pravne forme privrednih drustava : Sva preduzeća u Srbiji mogu se podeliti u dve grupe. To su preduzetničke firme i privredna društva. Preduzetničke firme su od strane zakonodavca zamišljene kao male porodične firme. U njima bi trebalo da radi osnivač (preduzetnik), članovi njegove porodice i eventualno nekoliko zaposlenih. Privredna društva su zamišljena kao veće (ekonomski moćnije) firme sa večim kapitalom i većim brojem zaposlenih. Naravno da postoje i privredna društva sa malim iznosom kapitala i malim brojem članova. Postoje čak i jednočlana privredna društva sa osnivačkim kapitalom od svega 100 dinara. U nastavku teksta reći ćemo nešto više o tome koje mogu biti pravne forme privrednih društava i o njihovim osnovnim karakteristikama. U Republici Srbiji postoje četiri pravne forme privrednih društava . To su : Ortačko društvo (OD), Komanditno društvo (KD), Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i Akcionarsko društvo (AD)
Osnivanje preduzeca-pravne forme privrednih drustava : Sva privredna društva mogu da se podele u dve grupe. Postoje društva kapitala – gde vlasnici za obaveze društva odgovaraju ograničeno. To su društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i akcionarsko društvo (AD). To znači da vlasnici (akcionari, odnosno članovi) za dugove svog društva odgovaraju samo imovinom koju su uneli u društvo, odnosno imovinom koju su upisali za unos u društvo, a još uvek je nisu uneli. Ne odgovaraju svojom ličnom imovinom – kućom, stanom, vikendicom, automobilom… Pored društava kapitala postoje i društva lica. To su ortačko društvo (OD) i komanditno društvo (KD). U ovim društvima vlasnici za dugove društva odgovaraju neograničeno. To znači da za dugove društva odgovaraju imovinom koju su uneli u društvo, ali i svojom ličnom imovinom. Dakle kod društava lica i lična imovina vlasnika je u opasnosti.
OSNIVANJE PREDUZECA-PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUSTAVA – DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (DOO)
Osnivanje preduzeca-Pravne forme privrednih drustava – drustvo sa ogranicenom odgovornoscu DOO : Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) predstavlja društvo kapitala. Vlasnici ove vrste društva (članovi) za dugove društva odgovaraju ograničeno. Imovinom unetom u društvo, odnosno imovinom koju su upisali za unos u društvo, a još uvek je nisu uneli. Njihova lična imovina je sigurna. Ipak postoji i jedan slučaj kada vlasnik DOO (član) za dugove društva odgovara neograničeno. Dakle i ličnom imovinom. To je u slučaju tzv. probijanja pravne ličnosti , ili drugim rečima ako vlasnik bude uhvaćen u malverzacijama i drugim nezakonitim radnjama.
Osnivači, odnosno članovi (vlasnici) društva sa ograničenom odgovornišću mogu biti pravna i fizička lica. Dakle osobe, ali i firme. Prilikom osnivanja DOO mora se sastaviti osnivački akt.
Prilikom osnivanja DOO u društvo se mora uneti osnivački kapital. Minimalni zakonom propisani iznos osnivačkog kapitala iznosi 100 dinara. Osnivački kapital može biti u novcu, stvarima i pravima.
Vlasnici (osnivači) DOO poseduju udeo u kapitalu društva srazmerno iznosu kapiata koji su u društvo uneli. U istoj toj srazmeri učestvuju u raspodeli neto dobiti društva, ukoliko društvo u toku godine ostvari dobit i zadovolji određene uslove. Vlasnici (članovi) DOO mogu podizati dobit jednom godišnje, ili u najboljem slučaju nekoliko puta godišnje. Dobit se može podizati u vidu dividende, odnosno međudividende. Prilikom podizanja neto dobiti (dividende, odnosno međudividende) članovi plaćaju porez na dividendu (međudividendu) od 15%. Dobit se može podizati samo na osnovu odluke skupštine društva o raspodeli dobiti.
Obavezni organi DOO su skupština i direktor društva. Opciono DOO može imati i nadzorni odbor.
OSNIVANJE PREDUZECA-PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUSTAVA – AKCIONARSKO DRUŠTVO (AD)
Osnivanje preduzeca-pravne forme privrednih drustava – Akcionarsko društvo (AD) : predstavlja društvo kapitala. Vlasnici ove vrste društva (akcionari) za dugove društva odgovaraju ograničeno. Imovinom unetom u društvo, odnosno imovinom koju su upisali za unos u društvo, a još uvek je nisu uneli. Njihova lična imovina je sigurna.
Vlasnici akcionarskog društva mogu biti fizička lica – osobe, ali i firme i druga pravna lica. Akcionarsko društvo mora imati osnivački akt i statut.
Prilikom osnivanja akcioanrskog društva u društvo se mora uneti osnivački kapital. Minimalni zakonom propisani iznos osnivačkog kapitala iznosi 3.000.000 dinara . Osnivački kapital može biti u novcu, stvarima i pravima.
Vlasnici (osnivači) akcionarskog društva poseduju udeo u kapitalu društva srazmerno iznosu kapiata koji su u društvo uneli. U istoj toj srazmeri učestvuju u raspodeli neto dobiti društva, ukoliko društvo u toku godine ostvari dobit i zadovolji određene uslove. Vlasnici (članovi) akcionarskog društva mogu podizati dobit jednom godišnje, ili u najboljem slučaju nekoliko puta godišnje. Dobit se može podizati u vidu dividende, odnosno međudividende. Prilikom podizanja neto dobiti (dividende, odnosno međudividende) članovi plaćaju porez na dividendu (međudividendu) od 15%. Dobit se može podizati samo na osnovu odluke skupštine društva o raspodeli dobiti.
Obavezni organi akcionarskog društva su skupština društva i direktor, a opciono društvo može imati i nadzorni odbor.
OSNIVANJE PREDUZECA-PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUSTAVA – ORTAČKO DRUŠTVO (OD)
Osnivanje preduzeca-pravne forme privrednih drustava – Ortačko društvo (OD) : je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Dakle osnivači ortačkog društva mogu biti fizička lica – osobe, ali i firme. Za dugove društva vlasnici (ortaci) odgovaraju neograničeno solidarno. To znači da svi ortaci za dugove društva odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Kako imovinom koju su uneli u društvo, tako i ličnom imovinom – kućom, stanom, vikendicom, automobilom itd.
Prilikom osnivanja ortačkog društva mora se obavezno sastaviti osnivački akt društva. Pored osnivačkog akta može se sastaviti i ugovor između ortaka društva. U tom ugovoru ortaci mogu slobodno da urede svoje međusobne odnose.
Osnivački kapital ortačkog društva može biti u stvarima, pravima, radu i uslugama. Ortaci u društvo unose kapital jednake vrednosti. Osim ako ugovorom između ortaka nije drugačije određeno.
Što se upravljanja društvom tiče, u opštem slučaju svaki ortak ima pravo da obavlja radnje koje spadaju u redovno poslovanje društva (tzv. poslovođenje). Ponekad je potrebno obaviti radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva. Takve radnje se mogu obaviti samo uz saglasnost svih ortaka. Osnivačkim aktom ili ugovorom između ortaka može se odrediti ortak/ortaci koji ima pravo na poslovođenje. U tom slučaju ostali ortaci to pravo nemaju.
Odlučivanje o stvarima koje spadaju u redovno poslovanje društva vrši se prostom večinom glasova ortaka. Za odlučivanje o stvarima koje ne spadaju u redovno poslovanje društva potreban je koncezus svih ortaka.
Ukoliko društvo ostvari dobit, ona se ortacima raspoređuje na jednake delove ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Ako je određeno drugacije, dobit se raspoređuje prema ugovornim odredbama.
OSNIVANJE PREDUZECA-PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUSTAVA – KOMANDITNO DRUŠTVO (KD)
Osnivanje preduzeca-pravne forme privrednih drustava – Komanditno društvo (KD) : je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Dakle osnivači komanditnog društva mogu biti fizička lica – osobe, ali i firme. U komanditnom društvu postoje vlasnici koji imaju različit status. Komanditno društvo osnivaju komplementari i komanditori. Komanditno društvo mora imati bar jednog komplementara i bar jednog komanditora. Komplementar za obaveze društva odgovara neograničeno. Odgovara imovinom koju je uneo u društvo, ali i svojom ličnom imovinom. Komanditor za obaveze društva odgovara ograničeno. Imovinom unetom u društvo, odnosno imovinom koju je upisao za unos u društvo, a još uvek je nije uneo.
Komanditori i komplementari zvanično imaju isti status kao ortaci ortačkog društva. Zato se na komanditno društvo i primenjuju odredbe zakona koje se odnose na ortačko društvo. Dakle za komanditno društvo bi se moglo reći da je ono svojevrsna mešavina društva lica i društva kapitala sa ortacima koji nemaju jednak status.
Prilikom osnivanja komanditnog društva obavezno se saćinjava osnivački akt, a opciono i ugovor između ortaka.
Osnivački kapital komanditnog društva može biti u stvarima, pravima, radu i uslugama. Ortaci (komplementari i komanditori) u društvo unose kapital jednake vrednosti. Osim ako ugovorom između ortaka (komplementara i komanditora) nije drugačije određeno.
Poslove društva mogu voditi samo komplementari i samo oni mogu zastupati društvo. Komanditori ne mogu voditi poslove društva, niti društvo zastupati. Jednoglasnom odlukom svih komplementara komanditoru se može dati prokura za vršenje određenih poslova.
Komplementari i komanditori učestvuju u raspodeli dobiti i snošenju gubitka srazmerno kapitalu koji su uneli u društvo.
OSNIVANJE PREDUZECA-PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA – ZAKLJUČAK
Do sada smo izneli samo osnovne stvari koje se odnose na pravne forme privrednih društava. Za tačno određivanje najpogodnije pravne forme društva koje se osniva potrebna je dublja analiza. Ona podrazumeva konsultaciju finansijskog stručnjaka – iskusnog računovođe.
OSNIVANJE PREDUZEĆA/KNJIGOVODSTVENE USLUGE : kvalitetno, povoljno i u veoma kratkim rokovima vršimo osnivanje preduzetnika i privrednih društava na teritoriji cele Srbije. Pružamo punu pravnu podršku tokom procesa osnivanja. Kvalitetno i povoljno pružamo knjigovodstvene usluge. Ukoliko ste zainteresovani za naše usluge mozete nas kontaktirati putem telefona 011 697 32 03 , 069 168 28 76, ili putem e-mail-a poslovanje.knjigovodstvo@gmail.com .
Na kraju strane dajemo nekoliko linkova korisnih za poslovanje :
Poreska uprava , Uprava javnih prihoda , Narodna Banka Srbije , Privredna Komora Beograda , Privredna Komora Srbije , Savez Računovođa i Revizora Srbije , Republički zavod za statistiku , Ministarstvo finansija Srbije , Ministarstvo trgovine Srbije , Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje , Republički fond zdravstvenog osiguranja , Republički zavod za tržište rada