PAUSALNO OPOREZIVANJE

 ŠTA JE TO PAUSALNO OPOREZIVANJE

Pausalno oporezivanje je oporezivanje bez vođenja poslovnih knjiga.  Suština paušalnog oporezivanja je u tome da poreska uprava unapred, to jest odmah na početku kalendarske godine (rešenjem) odredi iznos poreza i doprinosa koje preduzetnik paušalac u toj kalendarskoj godini mora da plaća. Dakle nije potrebno da preduzetnik paušalac vodi poslovne knjige da bi se iz njih na kraju godine utvrdili iznosi poreza i doprinosa koje preduzetnik paušalac mora da plaća. Pomenuti porez i doprinose koji su unapred određeni od strane poreske uprave preduzetnik paušalac plaća na mesečnom nivou.

KAKO SE PRIJAVITI ZA PAUSALNO OPOREZIVANJE

Poreska uprava će preduzetniku odobriti (ili mu možda neće odobriti) da postane paušalac samo na njegov zahtev. Dakle da bi postao paušalac preduzetnik mora da podnese zahtev za pausalno oporezivanje. Zahtev za pausalno oporezivanje se podnosi poreskoj upravi. Uz zahtev za pausalno oporezivanje preduzetnik mora da podnese i poresku prijavu PPDG 1R. Rok za podnošenje zahteva za pausalno oporezivanje je do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Na primer da bi neko postao paušalac u 2017. godini, zahtev za pausalno oporezivanje mora da podnese do 30. novembra 2016. godine. Ukoliko preduzetnik otvori preduzetničku firmu u toku godine i odmah želi da postane paušalac, rok za predaju zahteva za pausalno oporezivanje i poreske prijave PPDG 1R je 15 dana od dana registracije firme. Poreska uprava je dužna da donese rešenje (i pošalje ga paušalcu) u kome će odrediti visinu paušalčevih poreza i doprinosa u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za pausalno oporezivanje i poreske prijave. Kada preduzetnik jednom postane paušalac, ne mora svake naredne godine da podnosi nov zahtev za pausalno oporezivanje. Automatski će i u narednim godinama biti paušalac sve dok ispunjava uslove za pausalno oporezivanje. O uslovima i kriterijumima za pausalno oporezivanje reći ćemo nešto kasnije. Takođe preduzetnik koji je postao paušalac ne mora da svake naredne godine podnosi poresku prijavu PPDG 1R. Nju podnosi samo za onu godinu u kojoj je došlo do bitne promene kriterijuma koji utiču na visinu paušalno određenih poreza i doprinosa. Ukoliko je recimo u toku 2016. godine došlo do bitne promene pomenutih kriterijuma, preduzetnik paušalac mora da poresku prijavu PPDG 1R za 2016. godinu preda poreskoj upravi najkasnije do 31.01.2017. godine. Ako u 2016. godini  nije bilo bitnih promena kriterijuma koji utiču na visinu paušalno određenih poreza i doprinosa, preduzetnik za 2016. godinu ne podnosi nikakvu poresku prijavu.

KO MOŽE, A KO NE MOŽE DA BUDE PAUŠALAC

Prvo, samo preduzetnik može da bude paušalac. Ni jedno privredno društvo ne može da bude paušalac, bez obzira na njegovu pravnu formu.

Drugo, ni svi preduzetnici ne mogu da budu paušalci. Paušalci ne mogu da budu sledeći preduzetnici :

• koji obavljaju delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
• koji obavljaju delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, ugostiteljstva, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama. Izuzetno od navedenog, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.
• u čiju delatnost ulažu i druga lica;
• čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara; Dakle ako na primer u 2016. godini ukupan promet preduzetnika paušalca pređe iznos od 6.000.000 dinara, on ne može da nastavi da bude paušalac u 2017. godini, već će u 2017. godini morati da počne da vodi poslovne knjige. U pomenutom slučaju mora da do 31.01.2017 godine podnese poreskoj upravi poresku prijavu PPDG 1R.
• koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Dakle onog momenta kada preduzetnik paušalac uđe u sistem PDV, on prestaje da bude paušalac.

Svi ostali preduzetnici, osim upravo navedenih mogu da budu paušalci.

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE VISINE PAUŠALNO ODREĐENIH POREZA I DOPRINOSA

Najbitniji kriterijumi za određivanje visine paušalno određenih poreza i doprinosa su :

• mesto na kome se radnja nalazi;
• broj zaposlenih radnika;
• tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja;
• površina lokala;
• starost obveznika i njegova radna sposobnost;
• visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost;
• ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Ako u toku kalendarske godine kod presuzetnika paušalca dođe do promene upravo pomenutih kriterijuma  za utvrđivanje iznosa paušalno utvrđenih poreza i doprinosa(preduzetnik se preseli na drugu lokaciju, zaposli nove radnike, uzme veći poslovn iprostor isl.) , preduzetnik paušalac je dužan da za tu godinu poreskoj upravi preda PPDG 1R poresku prijavu, kako bi poreska uprava u skladu sa promenom pomenutih kriterijuma korigovala iznose paušalno utvrđenih dažbina.

DA LI JE PAUŠALAC OBAVEZAN DA VODI POSLOVNE KNJIGE

Preduzetnik paušalac nije obavezan da vodi poslovne knjige, jer je iznos njegovih poreza i doprinosa unapred (paušalno) određen rešenjem od strane poreske uprave. Dakle nema potrebe za vođenjem poslovnih knjiga (čija funkcija i jeste da se na osnovu njih odredi iznos poreza i doprinosa), jer je iznos poreza i doprinosa već unapred (paušalno) određen. Ali preduzetnik paušalac ipak ima obavezu vođenja jedne knjige. To je knjiga KPO (Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika). Ova knjiga se može skinuti sa interneta, ili kupiti u knjižarama službenog glasnika idr. U pomenutoj knjizi paušalac evidentira sve fakture koje je izdao svojim kupcima, kao i iznose sa tih faktura. Fakture koje je primio od svojih dobavljača paušalac ne evidentira nigde.

DA LI JE PAUŠALAC OBAVEZAN DA IMA FISKALNU KASU I DA IZDAJE FISKALNE ISEČKE KUPCIMA

Preduzetnik paušalac nije obavezan da ima fiskalnu kasu i nije obavezan da izdaje fiskalne isečke kupcima.

DA LI PAUŠALAC MORA DA PRAVDA NOVAC KOJI JE PODIGAO SA SVOG POSLOVNOG RAČUNA

Preduzetnik paušalac ne mora da pravda novac koji je podigao sa svog poslovnog računa nikakvim dokumentom (nikavim računom….isl.). Može slobodno da podiže do 150.000 dinara dnevno bez ikakvog pravdanja.

IZNOSI KOJIH DAŽBINA SE PAUŠALNO ODREĐUJU

Preduzetnička radnja koja primenjuje pausalno oporezivanje (porez i doprinose plaća paušalno) može da plaća razne javne dažbine u zavisnosti od obima i strukture svog poslovanja. Te dazbine mogu biti porez na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, doprinosi za preduzetnika, porez na zarade i doprinosi na zarade (ako paušalac ima zaposlene kojima isplaćuje zarade), porez na zakup poslovnog prostora (ako paušalac zakupljuje poslovni prostor od fizičkog lica – osobe), porez na zakup vozila (ako paušalac zakupljuje vozilo od fizičkog lica – osobe), porez na imovinu (ako preduzetnička firma posedije nekretninu) itd. Poreska uprava će u slučaju da preduzetniku odobri paušalno oporezivanje unapred odrediti samo porez na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika i doprinose za preduzetnika lično. Samo se te dažbine plaćaju paušalno. Dakle samo je njihov iznos unapred određen od strane poreske uprave. Ako paušalac mora da plaća i neke od ostalih malopre nabrojanih dažbina (kao što su porez na zarade, doprinosi za zaposlene, porez na zakup poslovnog prostora, porez na zakup vozila, porez na imovinu itd.) sve te dažbine paušalac mora da obračuna, mora da po osnovu njih podnese odgovarajuće poreske prijave poreskoj upravi i da ih naravno plati, kao što to rade i svi ostali poslovni subjekti koji nisu paušalci, već vode poslovne knjige. Ako paušalac mora da plaća i upravo navedene dažbine (da ih obraćunava i da po osnovu njih podnosi poreske prijave) preporučljivo je da ima knjigovođu.

DA LI NETO PRIHOD PAUŠALCA ULAZI U OSNOVICU ZA GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica (osobe) koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez. Dakle, fizičko može imati preduzetničku radnju (i na primer primenjivati pausalno oporezivanje – porez i doprinose plaćati paušalno), pored toga može biti zaposleno kod poslodavca (od koga dobija zaradu), pored toga može biti i član (odnosno (su)vlasnik) društva sa ograničenom odgovornošću (i po tom osnovu ostvariti dividendu), a u isto vreme može i izdavati nekretninu itd. Dakle jedno fizičko lice – osoba može imati prihode iz više izvora u isto vreme. Ako zbir svih tih prihoda koje lice ostvari u toku kalendarske godine pređe iznos trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici za tu godinu, dato fizičko lice mora da plati porez na godišnji dohodak građana za tu godinu na onaj deo svojih ukupnih prihoda koji prelazi trostruki iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici za tu godinu. Što se tiče prihoda od preduzetničke radnje koja porez i doprinose plaća paušalno, u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana ulazi oporezivi prihod (utvrđen u rešenju poreske uprave), umanjen za iznos poreza i doprinosa (utvrđenih u ređenju poreske uprave) koji se na taj oporezivi prihod moraju plaćati. Dakle ako poreska uprava paušalcu za datu kalendarsku godinu utvrdi (u rešenju) recimo ukupan godišnji oporezivi prihod od 360.000 dinara, a na taj prihod se na godišnjem nivou (po istom rešenju) moraju platiti porez i doprinosi u iznosu od 170.000 dinara, tada će u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana za datu godinu ući iznos od 190.000 dinara. Taj iznos se dobije kada se od ukupno utvrđenog godišnjeg oporezivog prihoda (po rešenju) od 360.000 dinara oduzme ukupan godišnji iznos poreza i doptinosa (po rešenju) od 170.000 dinara.

PAUSALNO OPOREZIVANJE, DA ILI NE

Da li opredeljenje za pausalno oporezivanje ekonomski opravdano, ili nije ? Drugim rečima, da li je bolje biti paušalac, ili je bolje voditi poslovne knjige ? Univerzalni odgovor na ovo pitanje, odgovor koji bi bio validan u svim konkretnim slučajevima ne postoji. Visina dažbina koje če paušalcu odrediti poreska uprava zavisi na prvom mestu od mesta (lokacije) na kome se radnja nalazi, prosečne visine zarade koju ostvaruju konkurentske firme koje se bave istom delatnošću, površine poslovnog prostora, nivoa opremljenosti poslovnog prostora i broja zaposlenih radnika. Tako će na primer paušalac koji ima poslovni prostor u centru grada sigurno plaćati značajno veće dažbine od sličnog paušalca koji se bavi istom delatnošću, ali je lociran na periferiji. Po pravilu, ukoliko će radnja ostvarivati značajnije prihode i ako je još locirana dalje od centra grada, isplati se biti paušalac. Ali ako će radnja ostvarivati skromnije prihode, a locirana je u centru grada, ili u nekom prometnom tržnom centru, tada je verovatno bolje voditi poslovne knjige, jer će dažbine koje se utvrde iz poslovnih knjiga zajedno sa cenom knjigovodstvenih usluga verovatno biti biže od paušalno utvrđenih dažbina. Treba imati u vidu i to da kada preduzetnik postane paušalac (recimo na početku 2017. godine), on ne može da prestane da bude paušalac (ne može da se predimosli) u narednih godinu dana (sve do 01.01.2018. godine).

autor teksta “Pausalno oporezivanje” : mast. ekon. Zoltan Seleši

Na kraju strane dajemo nekoliko linkova korisnih za temu pausalno oporezivanje :

 Poreska uprava , Uprava javnih prihoda , Narodna Banka Srbije , Privredna Komora Beograda , Privredna Komora Srbije , Savez Računovođa i Revizora Srbije ,  Ekonomski fakultet beogradskog univerziteta , Ekonomski fakultet novosadskog univerziteta , Republički zavod za statistiku , Ministarstvo finansija Srbije , Ministarstvo trgovine Srbije ,  Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje , Republički fond zdravstvenog osiguranja , Republički zavod za tržište rada 

 Klikom na sledeći link : Povratak na početnu stranu možete sa strane paušalno oporezivanje doći na početnu (naslovnu) stranu .