Kompenzacija predstavlja mogući način izmirenja međusobnih obaveza u slučaju kada između dva (ili više) preduzeća postoje međusobni dužničko poverilački odnosi. Znači, kada dužnik postane poverilac svoga poverioca i kada na taj način, između dva lica, postoje istovremeno uzajamna potraživanja, ona se mogu ugasiti tako što će se kompenzirati, odnosno prebiti jedno za drugo. Tako mogu da prestanu oba potraživanja, ako su iste visine a, ako nisu, manje potraživanje će prestati, dok će se veće kompenzirati do iznosa manjeg, a razlika se izmiruje putem pla
Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, regulisano je:
- Zakonom o platnom prometu (“Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i “Sl. glasnik RS”, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon i 31/2011 )
- Zakonom o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja)
- Pravilnikom o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije (“Sl. glasnik RS”, 63/2003)
Odredbama čl. 336. do 343. Zakona o obligacionim odnosima uređeno je koja se potraživanja mogu prebiti (kompenzirati), kao i uslovi i način na koji se to vrši.
KADA SE MOŽE IZVRŠITI KOMPENZACIJA (PREBIJANJE UZAJAMNIH DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA)
Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako :
- oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i
- ako su oba potraživanja dospela.
Kompenzacija
Prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to. Forma izjave o prebijanju nije propisana zakonom. Bitno je da je izjava data sa ciljem vršenja prebijanja u pismenom obliku. Izjava o kompenzaciji predstavlja knjigovodstvenu ispravu da je obaveza prema dužniku izvršena (onog časa kada se nakon davanja izjave steknu uslovi za prebijanje), odnosno da je potraživanje od poverioca naplaćeno i istovremeno dokument na osnovu kojeg se sprovodi knjiženje i kod dužnika i kod poverioca.
Dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poverilac duguje njegovom jemcu (ukoliko postoji jemstvo). Ali jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca. Lice koje je dalo svoju stvar u zalogu za tuđu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje.
Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem samo ako ono još nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dužnik zastarelog potraživanja istakne prigovor zastarelosti.
Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti primaocu tih potraživanja samo ona svoja potraživanja :
- koja je do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu pomenutih potraživanja
- I svoja potraživanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a čiji rok za ispunjenje nije bio dospeo u času kada je obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme
Takođe, prema odredbama člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu, pravna lica ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije, cesije, kompenzacije, preuzimanjem duga, ustupanjem duga i pristupanjem dugu ako imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim ako drugačije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
KADA SE NE MOŽE IZVRŠITI KOMPENZACIJA (MEĐUSOBNO PREBIJANJE DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA)
Međusobno prebijanje dugova ne može se izvršiti u slučajevima :
- potraživanje koje se ne može zapleniti;
- potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje, ili na posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadržao;
- potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;
- potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
- potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.
USLOVI ZA IZVRŠENJE KOMPENZACIJE
| OSNOVNI USLOVI ZA SPROVOĐENJE KOMPENZACIJE: |
| • za kompenzaciju moraju da postoje najmanje dva subjekta; |
|
• dužnik može podmiriti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što on potražuje od njega – ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i istog kvaliteta i ako su oba dospela za plaćanje; |
| • prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da obavlja kompenzaciju. Posle date izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to; |
| • dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem ako ono još nije bilo zastarelo u trenutku kada su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje se ne može sprovesti ako je dužnik zastarelog potraživanja podneo prigovor zastarelosti; |
| • dužnik ne može vršiti prebijanje ako je njegovo potraživanje dospelo posle stupanja zabrane na poveriočevo potraživanje prema njemu.
prebijanje (kompenzacija) se ne može izvršiti ako I jedan od učesnika kompenzacije ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu vršenja kompenzacije. |
Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela.
ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
(Sl. list SFRJ br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ, Sl. list SRJ br. 31/93, Sl. list SCG br. 1/2003 – Ustavna povelja)
Izjava o prebijanju
Član 337
(1) Prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje.
(2) Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to.
Odsustvo uzajamnosti
Član 338
(1) Dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poverilac duguje njegovom jemcu.
(2) Ali jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca.
(3) Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuđu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje.
Zastarelo potraživanje
Član 339
(1) Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem samo ako ono još nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje.
(2) Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.
Prebijanje sa ustupljenim potraživanjem
Član 340
(1) Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja koja je do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.
(2) On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a čiji rok za ispunjenje nije bio dospeo u času kada je obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme.
(3) Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca.
(4) Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja.
Slučajevi kad je prebijanje isključeno
Član 341
Ne može prestati prebijanjem:
1) potraživanje koje se ne može zapleniti;
2) potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje, ili na posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadržao;
3) potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;
4) potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
5) potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.
Zabrana na potraživanju druge strane
Član 342
Dužnik ne može vršiti prebijanje ako je njegovo potraživanje dospelo tek pošto je neko treći stavio zabranu na poveriočevo potraživanje prema njemu.
Uračunavanje prebijanjem
Član 343
Kad između dva lica postoji više obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vrši po pravilima koja važe za uračunavanje ispunjenja.
U skladu sa stavom 4. člana 46. Zakona o platnom prometu, obaveze izmirene neposredno, prenosom hartija od vrednosti, ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga i ustupanje duga), evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca. Ova obaveza ne postoji ako su međusobne obaveze izmirene kompenzacijom. Prema tome, za obaveze izmirene kompenzacijom ne podnosi se banci nalog za prenos u korist i na teret poslovnog računa pravnih lica i fizičkih lica koji obavljaju delatnost. Pod kompenzacionim nalogom za prenos, u smislu navedenih odredbi, podrazumeva se i kompenzacioni nalog koji jedan od učesnika izdaje u asignaciji, cesiji, preuzimanju duda, pristupanju duga i ustupanju duga.
Učesnici u kompenzaciji mogu biti sva pravna lica koja imaju račun kod nosioca platnog prometa (poslovna banka), kao i fizička lica koja nemaju otvoren račun kod poslovne banke. Fizičko lice može da učestvuje u kompenzaciji sa pravnim licem, saglasno odredbama čl. 336. do 343. Zakona o obligacionim odnosima, bez obzira što nema račun kod nosioca platnog prometa.
ZAKON O PLATNOM PROMETU
(Sl. glasnik SRJ br. 3/2002, 5/2003, Sl. glasnik RS br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon i 13/2011)
Član 46
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati neposredno, prenosom hartija od vrednosti.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, u skladu sa zakonom.
Ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati novčane obaveze na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Obaveze izmirene na način iz st. 1. i 2. ovog člana, osim ako su izmirene kompenzacijom, evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca.
Plaćanje međusobnih obaveza i potraživanja iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se kao transakcija plaćanja između učesnika
VRSTE KOMPENZACIJE
U zavisnosti od broja učesnika u kompenzaciji, razlikujemo bilateralnu kompenzaciju i multilateralnu kompenzaciju.
- Bilateralna kompenzacija podrazumeva učešće dva pravna lica u postupku izmirivanja obaveza. U tom slučaju jedno pravno lice ima istovremeno i obaveze i potraživanja prema drugom pravnom licu.
- Multilateralna kompenzacija podrazumeva učešće dva i više pravnih lica u postupku izmirivanja obaveza, odnosno kada jedno pravno lice duguje drugom pravnom licu, drugo pravno lice duguje trećem pravnom licu, a treće pravno lice duguje prvom pravnom licu. U takvoj kompenzaciji može biti neograničen broj učesnika, ali poslednji učesnik u kompenzaciji mora biti u dužničko-poverilačkom odnosu sa prvim pravnim licem u nizu kompenzacije.
Pored ove podele, kompenzacija se može podeliti I na :
Zakonsku kompenzaciju – zakonska kompenzacija je kompenzacija koja nastaje I odvija se po pravilima utvrđenim zakonom. U našem pravosuđu ne postoji poseban podzakonski akt koji bliže uređuje kompenzaciju, pa je ona uređena samo opštim aktom – zakonom o obligacionim odnosima. Karakteristika zakonske kompenzacije je da ona ne nastaje automatski, već je potrebno da jedna strana drugoj uputi kompenzacionu izjavu. Dejstvo kompenzacije nastaje tek u momentu upućicanja kompenzacione izjave ako su u tom trenutku ispunjeni uslovi za kompenzovanje (navedeni na strani 3). Ako nisu dejstvo kompenzacije nastaje tek kada se oni ispune u periodu nakon upućivanja kompenzacione izjave.
Ugovorna kompenzacija – ugovorna kompenzacija je kompenzacija koja nastaje na osnovu ugovora o kompenzaciji. Za razliku od zakonske kompenzacije koja je jednostrana, ugovorna kompenzacija je dvostrana, jer uvažava volju obe strane.
Sudska kompenzacija – sudska kompenzacija je kompenzacija koja nastaje na osnovu odluke suda. Sud svojom odlukom utvrđuje postojaje uzajamnosti porraživanja I vrši njihovo prebijanje.
autor teksta : mast. ekon. Zoltan Seleši
Korisni linkovi :
Poreska uprava, PIO fond, Republicki zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna sluzba za zaposljavanje
|
|